субота, 08. јул 2017.

What if...

U poslednje vreme svakodnevno razmišljam o životu, o nekim baš ozbiljnim stvarima i stalno se pitam šta će biti i šta bi bilo... Ponekad osećam kao da me to razmišljanje zamara i čini me depresivnom, a nekada srećnom. I koliko god nekada ne želim da razmišljam o takvim stvarima, jače je od mene. 

Nekada osećam kao da sam zaglavljena u prošlosti, a nekada kao da previše brzo uletim u budućnost. Dok prelazim ulicu zapitam se da li će mi život biti isti ako pređem odmah ili sačekam samo jednu sekundu. Dok pevam zapitam se da li ću promeniti nešto u svom životu ako ovoga puta baš namerno ne otpevam pesmu tačno. Dok kucam ovaj tekst, da li će se nešto promeniti u mom životu i onome što me čeka ako baš sada, u ovom trenutku, pogledam u telefon...

Ostaje da vidim. Možda je već nekako uticalo na moj život, a zapravo možda ta jedna sekunda neće imati nikakvog značaja i sve će ići kao što je trebalo.

Da li i vi nekada razmišljate o prošlosti i stignete do one faze kada premotavate događaje i proživljene trenutke razmišljajući šta bi bilo kada ne biste uradili ono što jeste (ili da ste uradili ono što niste)? Ja sve više razmišljam na takav način, i ne mogu da kažem da mi baš prija. Više se osećam opterećeno.

Šta da sam samo pročitala BRAVO časopis i da sam preskočila rubriku za blogove? Šta da sam uradila prijemni za pola poena manje? Šta da sam kupila novi bicikl umesto rolera? Šta da nisam upala u medicinsku? Šta da sam prvog dana srednje otišla samo dva minuta kasnije i da sam sela u neku drugu klupu? Šta da se nikada nisam ovako združila sa Magdalenom, Aleksandrom i Đurađem, već sa nekim drugim? Šta da mi je postalo svejedno kakva sam prema sebi i drugima?

Ne znam, a neću ni saznati. 

A šta ako sutra prespavam ceo dan? Šta ako odlučim da rizikujem i uradim nešto o čemu sam oduvek maštala? Šta ako ne uspem? Šta ako uspem? Šta ako ipak ne rizikujem?

Ne znam, ali verovatno ću saznati. Ali sada, kada pogledam na sve ovo, drago mi je što je bilo ovako. Drago mi je što su me sekunde dovele do današnjeg dana, do ovog trenutka, do mene... Drago mi je što znam da ću nastaviti da se borim za ono što želim i volim, iako ne znam kako će ispati, probaću. Ne možemo da znamo šta nam sledi, ali bar možemo sami da utičemo na to, svesno ili nesvesno. Možemo da uživamo u životu.


18 коментара:

  1. Joj, i ja se često utapam u takvim razmišljanjima... Činjenica je da mi svakim sitnim korakom menjamo svoj život, što je pomalo jezivo, ali najbitnije je da smo mi zadovoljni onim što smo sada. Odličan post. <3

    Introverted dreamer

    ОдговориИзбриши
  2. Jako lep post, draga. Stalno se pitam to, šta ako bih to uradila sekundu ranije, ii možda sekundu kasnije. Uvek premotavam događaje, pokušavam da shvatim od čega je sve počelo i šta bi bilo kad bih drugačije postupila.

    laAdda | Story time: Ukleto groblje

    ОдговориИзбриши
  3. Neprestano razmišljam o istim stvarima. Šta bi bilo da sam upisala drugi smer ili čak drugi faks, šta bi bilo da sam se uselila u dom mesec dana ranije, šta bi bilo da nisam upoznala svoju cimerku itd. Kako vreme prolazi, sve mi je jasnije da se u životu sve dešava sa razlogom. Čak i kada nam se desi nešto loše i kada mislimo da smo u bezizlatnoj situaciji, zapravo se sve slaže na svoje mesto i na kraju uvek sve bude u redu :) Mnogo lep post, Teodorice, baš sam uživala :) <3

    Anja's diary

    ОдговориИзбриши
  4. Predivan post draga, nemoj da se mnogo opterecujes 💙💙! Ponekad i u previše razmišljam pa mi je samo gore, previše se opteretim 💙💙! Divne fotke!

    ОдговориИзбриши
  5. Cesto i sama razmisljam o slicnim stvarima, te mi drugi kazu da sam mnogo opterecena. Post je odlican, a meni je posebno upecatljiva zadnja recenica. Slike su predivne.
    https://sofijasjourney.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши
  6. Zanimljivo je i jezivo u isto vreme razmišljanje u smeru šta bi se moglo desiti da sam tad i tad prešla na crveno, a ne sačekala još 20s i prešla na zeleno itd... Tako da se većinom trudim da ne razmišljam tako jer moje misli odu skroz nekom drugom stazom, ugl stranputicom :D
    Ali razumem te o čemu govoriš! (to me podseti na onu igricu Until Dawn)

    http://girlyworld07.blogspot.rs/2017/07/prvo-radno-mesto.html

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Trudim se i ja, ali ponekad ne ide. Da, i podseća na Until Dawn ♥

      Избриши
  7. I ja sam u istoj situcaji razmisljanja. Sve se desava sa razlogom i mislim da ne treba previse da brinemo o tome sta ce se desiti sada ili sutra. Razmisljaj samo pozitivno. :)
    Sjajno pises, veliki pozdrav.

    ОдговориИзбриши
  8. Stvar je da nikada necemo znati sta je pravi put, da li smo izabrali dobro. I uvek postoji to ako.... Ali ja smatram da ne treba previse da razmisljamo o tome. Treba ziveti u momentu, i uzivati u svakodnevnim stvarima. Mozda je zivot mogao da nam tece u drugacijem smeru, mozda smo mogli mnogo bolje da postupimo i drugacije da odlucimo pa da sada bolje zivimo. Ali znas kako... Mogli smo i gore. I sasvim je nepotrebno da pricamo o tome.... Zivi sada zivot, uzivaj u srednjoj skoli, divna je ;)

    Inace, na mom blogu je novi post o prelepoj prvoj godini srednje skole, pa obavezno pogledaj. xD
    worldarounyo.blogspot.rs

    ОдговориИзбриши

Napišite mi vaše mišljenje, volela bih da ga čujem!